KAKO JE JP ZA STAMBENE USLUGE BOR „OSLOBODILO“ REPUBLIKU SRBIJU DA PLATI NAKNADU ZA SVOJ POSLOVNI PROSTOR U BORU

POŠTOVANE KOMŠIJE,

 

Obaveštavam Vas da zbog nedavnih nemilih događaja, koji su nas pogodili, dosadašnji predsednik Skupštine zgrade Veselin Radojković me pismenim ovlašćenjem ovlastio da do isteka svog mandata preuzmem sva ovlašćenja predsednika Skupštine zgrade  (Prilog 1).

Tim povodom odlučio sam da Vas upoznam sa činjeničnim stanjem kako je i zbog čega je došlo do toga da se naruše red i mir u našoj zgradi i to predstavi kao otpor dosadašnjih predstavnika Skupštine zgrade tobožnjem otkrivanju pljački i malverzacija sa zajedničkom imovinom Skupštine zgrade, te otpora za predaju upravljanja tom imovinom “novom rukovodstvu”.

Sve je počelo kada su predstavnici JP za stambene usluge Bor odbili da poštuju odredbe Ugovora o održavanju zgrade po kojima su bili obavezni da vrše naplatu naknade za održavanje zgrade od vlasnika poslovnog prostora MZ Novo Selište i JP Toplane Bor, koji su smešteni pod istim krovom u nivou naših podrumskih prostorija.

Naime, odlukom br. 322/2009 Ustavnog suda Republike Srbije od 01.07.2010.  godine utvrđeno je da obavezu plaćanja naknade za  tekuće i investiciono održavanje ima vlasnik stana ili poslovnog prostora a ne njegov korisnik.

Opština Bor i MZ Novo Selište su odbile da plaćaju navedenu naknadu zato što su one korisnici a ne vlasnici poslovnog prostora u našoj zgradi. Vlasnik navedenog poslovnog prostora je Republika Srbija, što je utvrđeno pravosnažnom presudom Rev–2778/01 Vrhovnog suda Republike Srbije (Prilog 2).

Na insistiranje predsednika Skupštine stanara kod zvaničnika JP za stambene usluge Bor da od vlasnika poslovnog prostora naplate naknadu za tekuće i investiciono održavanje zgrade, pravna služba JP za stambene usluge Bor je tražila da im predsednik Skupštine izda punomoćje za utuženje Mesne zajednice Novo Selište. Pošto je znao da Mesna zajednica Novo Selište nije vlasnik već korisnik poslovnog prostora u našoj zgradi, predsednik Skupštine zgrade je JP za stambene usluge izdao punomoćje za utuženje vlasnika a ne korisnika poslovnog prostora – (Prilog 3), što je naljutilo zvaničnike JP za stambene usluge, zbog čega su doneli neformalnu odluku da organizuju smenjivanje predsednika Skupštine stanara, zato što nisu smeli da tuže Republiku Srbiju da ne bi bili oni smenjeni.

Za smenjivanje predsednika Skupštine zgrade iskoristili su nezadovoljnike njegovim radom, koji su relativno novi stanari ili vlasnici stanova u zgradi, zbog čega neznaju u kakvom je stanju bila zgrada kada je preuzeo dužnost predsednika Skupštine zgrade, koji su retko ili nikada nisu podržavali ili učestvovali u zajedničkim radnim akcijama (sakupljanje otpada oko zgrade, sađenju i održavanje zelenih površina, čišćenje i pranje trotoara, čišćenje snega itd.), od kojih većina nije htela da učestvuje u dogovorima na sednicama Skupštine zgrade i koji nisu hteli da za predsednika plaćaju naknadu od 100 dinara mesečno kako bi mu nadoknadili osnovne troškove za štampanje i kopiranje dopisa nadležnim službama, kao i telefonske troškove za pozivanje nadležnih lica za izvođenje radova na održavanju zgrade.

Predsednik nije nikada lično predlagao ili insistirao da mu svi plaćaju navedenu naknadu, već je to prepustio da svako o tome dobrovoljno odluči i po tom osnovu se sklapao ugovor o delu, a naplata od 100 dinara vršila se samo onima koji su na to dobrovoljno pristali.

Pošto su zvaničnici JP za održavanje zgrade znali da predsednika Skupštine zgrade ne mogu da smene na osnovu slobodne i nezavisne volje članova Skupštine zgrade rešili su da to učine pomoću manjine nezadovoljnih. Da bi povećali broj nezadovoljnih odbili su da kao u prethodnih nekoliko godina sačine ugovor o delu po principu dobrovoljnosti, jer su tvrdili da ugovorom mimo izražene volje moraju biti obuhvaćeni svi članovi Skupštine zgrade, pošto je odluku za izdvajanje 100 dinara potpisala većina.

Da bi predstavnike Skupštine zgrade “namestili” napravili su prvu verziju ugovora o delu tako da se isplata naknade vrši sa računa zgrade bez naplate i povraćaja sredstava na račun zgrade. Sada je jasno da su time hteli da predstavnike Skupštine zgrade prikažu kao lopove, koji troše fond zgrade za lične potrebe. Pošto predstavnici Skupštine zgrade nisu hteli da potpišu takav ugovor uneli su odredbu da će isplaćena sredstva sa računa zgrade biti refundirana od naplate po 100 dinara mesečno od svih stanara, a zatim o tome obavestili nezadovoljnike kako bi omasovili pobunu za smenu predsednika uz davanje netačnih navoda da su prethodni potpisi bili falsifikovani ili iznuđeni.

Naravno da su “tradicionalni nezadovoljnici” sa odobravanjem dočekali ukazanu logistiku JP za stambene usluge Bor za konačni obračun sa dosadašnjim predstavnicima Skupštine zgrade, koji su insistirali na njihovom zakonitom radu.

U vezi same organizacije smenjivanja predsednika svako od Vas komšija zna kako su mu “Oslobodioci” to predstavljali. Ja to neću komentarisati ali ću Vam ukazati na sledeće činjenično stanje:

 1.  Skupština zgrade u ul. Njegoševa 5A je uredno registrovano pravno lice čiji je Matični broj 07123426, a poreski indentifikacioni broj – PIB 102437679 (Prilog 4).

2. Skupština zgrade Njegoševa 5A na računu zgrade kod JP za stambene usluge Bor, na dan 03.04.2013. godine, raspolaže gotovinskim sredstvima u iznosu od preko 293.000 dinara uz nenaplaćeno dugovanje od vlasnika poslovnog prostora (samo za poslovni prostor MZ Novo Selište) od 50.204,40 dinara (vidi ovde).

3. Skupština zgrade ima legalno usvojene Opšte akte (Poslovnik o radu Skupštine zgrade  (Prilog 5), Statut Skupštine zgrade (Prilog 6), Pravilnik o materijalno-finansijskom poslovanju (Prilog 7) i Katalog zajedničke imovine Skupštine zgrade (Prilog 8). Navedenim Opštim aktima usvojena su jasna i nedvosmislena pravila ponašanja i postupanja članova i predstavnika Skupštine zgrade.

4. “Oslobodioci” nisu pokrenuli zvaničnu inicijativu i proceduru za izglasavanje nepoverenja predsedniku Skupštine zgrade pre isteka mandata, kako je to utvrđeno Opštim aktima Skupštine zgrade, već su za to koristili logističku proceduru dobijenu od strane JP za stambene usluge Bor, koje funkcioniše na osnovu monopolskih kriterijuma, tako što svoje usluge Skupštinama stanara naplaćuje po dvostrukim standardima: Poslušnim predstavnicima Skupština stanara naplaćuju se usluge po ceni od 15% od naplaćenih sredstava za tekuće i investiciono održavanje, a neposlušnim predstavnicima Skupštine stanara naplaćuje se 25 %  od naplaćenih sredstava za tekuće i investiciono održavanje (pogađate – naša zgrada pored zvaničnih 15% po odobrenju SO Bor plaća i 10% po osnovu reketa za neposlušnost, koji nije odobren od SO Bor (Prilog 9).

6. “Oslobodioci” na Skupštini zgrade nisu hteli da poštuju odredbe Statuta  i Poslovnika o radu Skupštine, po kojima kvorum za rad Skupštine mora da bude najmanje 20 prisutnih članova Skupštine, da se smenjivanje predsednika vrši sa najmanje 20 glasova za njegovo razrešenje, a da se izbor novog predsednika, takođe vrši uz saglasnost 20 članova Skupštine, tj. sve po principu   1/2  + 1 glas, što iznosi 20 glasova, jer “Oslobodioci” pre nego što su pokrenuli postupak smenjivanja predsednika nisu imali želju ni da pročitaju Opšta akta, a kamo li da ih poštuju. Da su pročitali Opšta akta znali bi da Skupštinu zgrade čine 38 članova a ne 36, jer po Opštim aktima pravo učešća u Skupštini zgrade imaju i predstavnici vlasnika, odnosno korisnika poslovnog prostora u zgradi (MZ Novo Selište i JP Toplana).

7. “Oslobodioci” nisu dozvolili predsedniku Skupštine zgrade da pre glasanja o poverenju podnese Izveštaj o svom radu, jer njih nije interesovalo šta je urađeno za zgradu i koliko je to koštalo.

8. Umesto pravila definisanih Opštim aktima Skupštine zgrade “Oslobodioci” su  primenili principe sile i bahatosti, jer su smatrali da njih 12 od kojih je jedan smatrao da je samo on bez ostalih i jači i lepši od predsednika (valjda smatra da snaga i lepota mogu da zamene kriterijum vlasništva i adresu prebivališta, kao uslov za članstvo u Skupštini zgrade).

9. Pošto za izglasavanje nepoverenja predsedniku nije bilo ni kvoruma ni dovoljan broj “Oslobodilaca”, predsednik i ja smo prekinuli predsedavanje i napustili sednicu.

10. Nedostatak kvoruma nije bio smetnja da “Oslobodioci” sa 11 glasova donesu “Odluku” da se međusobno izaberu. Tom prilikom doneli su odluku i o izboru zamenika predsednika iako za to nije postojao ni zahtev ni uslovi (Prilog 9).

11. Nakon navedenih događaja moja porodica je od strane nekih “Oslobodilaca”  bila izložena nasilju i uterivanju straha pokušajima DA SE RAZVALE VRATA. Srećom i po njih i po mene da ja tada nisam bio tu.

 Na osnovu svega navedenog, smatram da ni ja, ni predsednik Skupštine zgrade nismo zaslužili da posle svega što smo učinili za našu zgradu budemo podvrgnuti nasilničkoj najezdi tzv. “Oslobodilaca”. Meni lično je jasno da ste se Vi komšije od takvih branili potpisivanjem svega što su Vam tražili, ali treba da znate da to nije bio dobar način da se suprotstavite nasilju.

S’ poštovanjem,

Vaš komšija Slobodan Radulović